Иако Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да проценат наталитета царским резом не сме бити већи од 15% рођених, у многим земљама ова бројка је увелико премашена, као што је случај у Мексико, земља са највише царских резова на свету, где се на овај начин рађа 45,2% деце, према Националном истраживању здравља и исхране за 2012. годину.
Од укупног броја, 20,5% је било царског реза, а 25,7% за хитне случајеве. Најупечатљивије, а то води Мексику на нечасно прво место у свету у Ц-одељењима је то што стопа у приватним болницама достиже скоро 70% рођених.
Чак и када је назначено као крајње средство, само кад је оправдано, царски рез је постао уобичајена пракса у многим болницама. Они оптужују да је то постао профитабилно пословање Без обзира на ризик непотребних интервенција за мајку и бебу.
Љекари који присуствују царским резима могу присуствовати већој порођаји за краће вријеме. Они могу похађати двоструко више одељка Ц истовремено кад и природно рођење, увећавајући тако приход.
За болницу су и порођаји царског реза исплативији. Уместо породилишта треба користити операцијску салу, потребно је више медицинског особља и повећати број дана пријема након порођаја.
Мексико је такође земља са којом живи најнижа стопа дојења у Латинској Америци, феномен који је такође повезан са алармантним порастом гојазности код деце.
Да би се ствари промениле требало би постојати пропис који забрањује злоупотребу царских редова, како у јавним тако и у приватним болницама, као и подизање свести жена о ризицима ове праксе.
Ако би успели да смање стопу царских резова, осим што би користили мајкама и бебама, стопа дојења би се побољшала и здравље би уштедјело пуно новца.
