Царлос Гонзалез, познати педијатар о коме смо разговарали више пута Бебе и још много тога, био је пре неколико дана на Балеарским острвима нудећи конференције, а на претходној конференцији за штампу коју је понудио медијима рекао је неке изразе оних који не изненађују оне који већ знају њихов начин говора, али који су изазвали полемику Против струје нашег друштва.
Мислим на, као што можете замислити, фразу која служи као наслов овог уноса, а то је да је он у тренутку свог појављивања пред штампом рекао да „неприродно је да деца одлазе у вртић, а родитељи их виде само два или три сата дневно". Након ових речи успио сам прочитати неколико рецензија на блоговима и друштвеним мрежама и, наравно, искористићу прилику да кажем своје.
Ако тада до 35. године не одлазите
Педијатар је такође рекао, након ове реченице, следеће:
Мајке се прерано одвајају од своје деце, када још нису припремљене, и тада она деца која нису видела своје емоционалне потребе не напуштају дом све док немају 35 година.
Па, прво искушавајући ову другу реченицу, сигурно ћете се сви сложити са мном да је тешко успоставити узрочно-посљедичну везу између недостатка наклоности у раној доби и одласка у старијем добу код куће, посебно зато што живимо у тешкој социјалној и економској стварности у коме скоро 40% младих је незапослено. Ни то што сте имали сву љубав на свету коју можете напустити пре 35. године, јер можда ти млади одрасли не могу ни да напусте ту доб.
Остављајући по страни економско питање и ако узмемо у обзир да млади људи имају стални посао и могућност куповине или најма стана и оснивања породице, готово бих помислио да та дјеца са више емоционалних недостатака у дјетињству одлазе прије куће.
Из моје тачке гледишта, кад дете одрасте и види да оно што му је недостајало као дете, та наклоност коју би желео да прими више, може да га прими и ван куће (са својим партнером), нема разлога да наставите са продужењем односа мајке и оца и сина који се временом неће побољшати. Ако мислите да ћете с партнером бити боље, ако не постоји посебна наклоност која вас повезује са вашим родитељима, зашто живјети с њима до 35. године? То је апсурдно.
Имајте на уму, не говорим о породицама које се лоше слажу или су насилни родитељи, ја једноставно говорим о деци која су с било којим разлогом провела врло мало времена са мајком или оцем, родитељима који се сигурно на много начина скидају због свог деца, али породице у којима комуникација може пропасти, где није било времена да се развије однос узајамног поверења и где, кад деца одрасту и сазреју, вероватно је касно да се све поправи, јер када проблеми адолесценције долазе многи родитељи они долазе испред, уместо поред, и ту је проблем који је остао прикривена опруга.
Да, дете да иде у вртић је неприродно
Прелазећи на наслов и фразу која је изазвала највише гужве, прокоментарисати да су се многи родитељи узнемирили зато што вртићи одлично раде посао са децом и зато што су данас веома потребни, јер да није њих, многи родитељи би имали проблема сваки дан доносити тањир за сто. Односно, многи родитељи су дошли да кажу „не могу бити неприродни, јер без њих не бих могао да радим“. Међутим, сви знамо, а ти родитељи такође знају, да је једна ствар разговарати о потребама родитеља, а друга сасвим другачија ствар је разговарати о потребама деце.
Царлос Гонзалез има особину да увијек говори о бебама и дјеци, или тако мислим. Увек покушава да им да глас, а кад објашњава да ли је нешто добро или лоше, не говори то мислећи на родитеље, већ размишља о деци. А ако се размисли о њима, јасно је да чињеница да дете иде у вртић да проведе неколико сати са другом децом и другим неговатељицом и да са родитељима додаје два или три сата, неприродно је.
То је зато што је дете потребно да одрасте у близини својих референта, својих родитеља, људи које највише воле и воле, да би се осећало пуно, вољено, вољено, саслушано и схваћено и тако бринути о учењу и одрастању као особа. Ако уместо тога морате да посветите време и напоре да бисте сазнали да ли су вас родитељи заувек напустили или не, или да их назовете да дођу без појављивања, или ако свако јутро плачете да се од њих одвојите, ако се сваки дан морате питати Ако је то важно за друге, јер његови родитељи проводе само минимално времена дневно, рад на развоју његовог самопоштовања, самопоуздања и на крају раста његовог емоционалног света биће тежи.
Али деца се одлично сналазе са другом децом
Да, знам да многи људи инсистирају на потврђивању да деца треба да буду са другом децом од малих ногу да би схватили да она нису центар универзума. Међутим, мислим да није тако, мислим да не иде добро с другом дјецом ако то значи престати бити са родитељима. Деца требају своје родитеље више од свега на свету, јер су потпуно зависна бића и независност није најбоље постићи ако останете више сами и ту управљате, већ да будете уз стрпљиве и вољене људе који могу провести време са вама подучавајући вас то је живот, тако да узимате аутономију (рекао бих да су родитељи највише назначени за ову улогу).
Како је то од 3. године када деца почну да се брину о емоцијама и за себе и за друге (у врло раном смислу), нема смисла да се понашају тако што се „не осећају средиште универзума“ пре јер управо чињеница да се осећају важним и да верују да се све врти око њих омогућава им стварање сопствене слике, сопствене слике, вредности, самопоштовање, сигурност. Тада, како они расту и више расуђују, друштво је обично одговорно да им покаже да ће се свет окренути са њима и без њих.
Не кажем, очи, да је негативно то што су деца друга деца. Слажем се да је врло позитивно, али између бити с дјецом или бити с мамом или татом, потоњи је бољи. Сада, ако ми кажете да бирам између тога да увек будем са мамом или татом без деце, или са мамом и татом, али виђам другу децу, гласаћу за последње. Деца која одрастају са другом децом различитог узраста и са родитељима у близини ће се сигурно боље развијати и имати је здравији социјални односи да они који то морају учинити јер скрбници јаслица не дају свима довољно.
Да ли је неприродно да деца иду у вртић?
Дакле, да закључим и одговорим на питање укратко, погледајте децу у првим данима вртића и питајте мајке. Деца се ужасно проводе и мајке такође. Многи кажу да их боли у души да оставе своје дете тамо. Логички ако би то било природно или потребно, деца би улазила задовољна и задовољна а мајке би се осмехнуле кад би их напустиле. Како је то неприродно, боли.
