Није први пут да се сугерише да аутизам потиче у фази ембрионалног развоја, а не у детињству. Студија објављена у часопису Часопис Америчког медицинског удружења осигурава да постоји вишак неурона у мозгу деце с аутизмом.
Научници из Центра изврсности за аутизам на Калифорнијском универзитету проучавали су мозгове 13 деце између 2 и 16 година. Открили су да имају особе са аутизмом 67% више ћелија мозга да су деца без аутизма и да им је мозак тежио 17,7% више од нормалног за њихов узраст.
Превелика ћелија пронађена је у предфронталном кортексу, пределу мозга који контролише специфична подручја са којима се боре деца са аутизмом, као што су социјални, емоционални, комуникацијски и језични развој, што може да објасни порекло ове болести.
Они истичу да је то поремећај има своје порекло у животу фетуса, како научници објашњавају, обично се догоди прекомерна маса неурона између 10 и 20 недеља трудноће. Мозак производи око 20.000 милиона ћелија које помажу раст још једног његовог слоја, али те ћелије умиру пред крај трудноће и у првим данима живота (то је процес познат као апоптоза или ћелијско самоубиство).
"Будући да се кортикални неурони не стварају након рођења, ово повећање неурона у аутистичне деце указује на пренаталне узроке", рекли су аутори студије.
У дјеце са аутизмом било би патолошко повећање броја неурона. У овом вишку неурона било би кључно зашто се мозак не може правилно повезати утичући на социјалне вештине деце с аутизмом, као и на способност комуникације и учења да говоре.
Наравно, занимљив је покушај да се мало боље схвати порекло аутизма, поремећаја са још много одговора који има одговор на једног од сваких сто педесет предшколаца.
