Немати шта учинити може бити драгоцено и неопходно средство.. Мислим да се дешава код одраслих, недостају нам оне „празнине“. Па зашто не пустимо децу да и они доживе ту "досаду"?
Много пута су деца пренатрпана школским и ваннаставним активностима, чини се да код куће нема одмора, играчке овде, домаћи задаци, читање, телевизија ...
Али то "досадило ми је" за које се чини да се плашимо није тако лоше. Психолози критикују опсесију многих родитеља због одузимања времена својој деци. Па, гледано, чини се сасвим логично: ако дамо све програмирано, припремљено и "прежвачено", неурони се неће стиснути да знају шта да раде, како да се забаве, чак и како да мисле: немају времена.
Много пута нам одрасли кажу када видимо софистициране технолошке игре или телевизијске програме који хипнотизирају децу: „У своје време мене је забављало било шта“. Сигурно то било шта Било је нешто што смо морали тражити код куће или на улици, јер нам је било досадно. И које приче смо измислили и живели ...
Очито, не ради се о томе да се деци каже: "седи и досади", али добро је оставите их празних времена да се досаде и имају шта да размисле, има слободног времена да смисле ствари.
Нова студија ИСЕПМ-а Цлиниц упозорава на ово катастрофално дејство хиперпрограмираног, хипер-заузетог детета, обезбеђујући им да имају "анестезирану интелигенцију", јер им је интелигенција отказана, јер немају шта да мисле, јер је све већ замишљено.
Према речима Монице Досил, психолога ИСЕП Цлиниц,
Постоји толико педагошке свести о деци и толико информација о томе шта да раде са њима ... а родитељи то спроводе у праксу. Несвесно, они подстичу зависност. Увек детету говоре како треба да проводи време, дају му све да се сажвака и тако му украде аутономију.
Да ли смо икада разговарали о "прекомерној стимулацији", која можда и није толико корисна за децу, управо из тих разлога. Мислим да је најбоље тражити средину, односно термин у којем смо се нашли и који нам је угодан.
Очигледно је да дете не можемо оставити у миру без пажње, без стимуланса и без игара да би дао пример. Игре због којих активно учествују у измишљању и креирању су посебно занимљиве. Али мислим заузимају сво време, поготово ако нису они који одлучују о ономе што није корисно за њихов развој.
