Фондација АНАР управо је објавила податке своје ИИИ студије о злостављању и сајбер насиљу према погођеним, која је изведена заједно са фондацијом Мутуа Мадрилена, и заснована на сведочењима и осећајима дечака и девојчица који трпе насиље. Мада су подаци и даље алармантни У 2017. години број случајева је значајно опао у односу на претходну годину, они су се повећавали по учесталости и озбиљности.
Злостављање је веома озбиљно питање које захтева укључивање и сарадњу свих да би се искоријенило. Нема потребе да се гледа на други начин, јер за оне који пате последице могу бити погубне, како у физичком, тако и у психолошком смислу.
Мање случајева малтретирања и веће свести ...
Студија доноси два охрабрујућа података:
С једне стране, а приметно смањење броја случајева регистрованих у 2017. у односу на 2016. годину. Наиме, на АНАР-ов телефон одговорило је 809 позива у вези са насиљем, што је резултирало 590 случајева. Ове бројке су далеко од оних забележених у 2016. години, када је пребројано 1.728 позива, што је резултирало 1.207 случајева.
Са друге стране цењена је већа друштвена свест, као и веће учешће наставника и јавних управа. То се дешава због многобројних информативних и превентивних кампања које се воде већ дуже време и које мало по мало улазе у савест грађана уопште, а посебно ученика.
... али чешће и озбиљније епизоде
Међутим, и поред тога што се чини да се број случајева смањио, а забрињавајући тренд пораста јачине насиља и учесталости насиља, због чега је 13 процената жртава морало да мења школе због узнемиравања које су претрпели.
Да би процијенио озбиљност откривене ситуације, фондација АНАР објективно је проучавала начин на који је живот жртве модифициран или погођен, као и на емоционална и физичка оштећења која трпи. И у том смислу је то откривено 97 одсто жртава малтретирања пати од епизода средње и велике тежине.
Што се тиче врсте агресија, вербалне, изолација којој је жртва подвргнута, и благе физичке агресије (гурање, тресење ...) су се у 2017. години значајно повећале у односу на оно што је забележено у претходној години. И мање-више исти број случајева јаке физичке агресије (ударци, ударци ...), сексуалне, ширење гласина и крађе или разбијање ствари се наставља.
Што се тиче трајања насилништва, више од 35 одсто жртава то наводи епизоде насиља постају учесталије, а у више од половине случајева узнемиравање траје више од годину дана и има свакодневну учесталост.
Поред тога, удвостручени су случајеви у којима узнемиравање готово читавог разреда (14,4%), мада се у већини случајева (49,4%) насиље врши између две и пет особа.Један од четири случаја узнемиравања је злостављање
Цибербуллиинг представља готово 25 посто укупних случајева насилништва, а увреде и пријетње су њихов најчешћи облик. Подаци добивени од стране АНАР-а откривају да је слање ВхатсАппа преко мобилног телефона најчешћи облик узнемиравања.
Профил типа жртве електронског злостављања није претрпео велике разлике у поређењу са другим годинама девојке са просечном старошћу од 13,5 година које највише пате. Са друге стране, насиље има већу учесталост међу дечацима и обично се јавља код ученика са просечном старошћу од 10 година.
Улога животне средине
Као што смо рекли на почетку, извештај АНАР то показује окружење жртве све је више свесно стварности коју трпи, а што се тиче става наставника, оцена је много позитивнија него претходних година.
Скоро 85 одсто наставника зна за насиље према једном од својих ученика, и то у 51 одсто случајева оштро реагују, разговор са сталкерима, контактирање породица жртве и агресора или предузимање још једног низа казнених мера.
Међутим, студија такође упозорава на забрињавајућу чињеницу и да још увек постоји велики број деце која трпе насиље или сајбер-злостављање које не каже родитељима (31 одсто), тако да је неопходно наставити Радно поверење и комуникација са нашом децом.
Злостављање и цибер-насиље није ствар деце
Деца која трпе насиље имају, између осталих симптома: депресију, анксиозност, страх, изолацију и лоше школске перформансе. Такође је уобичајено да се нађу осећаји беса, ниско самопоштовање и поремећаји спавања.Вјерује се да подршка изражена жртви и снажност у акцији против агресора могу бити иза смањења учесталости само-повреде и покушаја самоубиства од стране жртве, иако из фондације АНАР истичу да ове бројке нису за значајан тренутак и наставите да се фокусирате на 94 процента деце жртве злостављања које трпе психолошке проблеме.
Будући да смо видели малтретирање од раног узраста, важно је да у првом старту делујете снажно, јер малтретирање и сајбертовање нису деца. И иако је све више породица и школа укључено у превенцију и рано откривање, извештај АНАР то показује још је дуг пут.
Родитељи имају такође врло важну одговорност: да спрече да се насиље и даље дешава, васпитавамо нашу децу у емпатији, љубави и поштовању и пружимо им алате који им омогућавају да избегну да буду жртве насиља.
Са своје стране, од фондације АНАР траже да наша сарадња затражи од владе и јавних управа да хитно процесуирају свеобухватни закон против насиља над децом и адолесцентима који штити малолетнике од свих врста насиља, укључујући малтретирање
Фотографије | иСтоцк
