Неколико студија показало је да насиље негативно утиче на дечији мозак и то сада показују нова истраживања злоупотреба производи промене на мозгу које утичу на здравље људи.
Наиме, откривен је значајан дефицит сиве материје у неколико делова мозга људи који су претрпели неки облик злостављања током детињства. И, боље речено, мозак има меморију.
У мозгу се разликују две врсте ткива, сива материја и бела материја и обе морају бити нетакнуте да би се очувало здравље људи. Свака промена у било ком од ових региона укључује промене у психолошком и неуронском развоју.
Тачније сива материја Састоји се углавном од ћелија неуронских ћелија групираних на специфичним местима у мозгу и кичмени мождини. Мождани кортекс је сачињен од сиве материје и извршава готово све свесне мисли. Такође постоји и дубља сива материја у мозгу, а друге структуре формиране тим помажу у координацији покрета.
Студију о којој говоримо спровели су истраживачи са Кинг'с Цоллеге Лондон и Националног универзитета у Сингапуру и објавили су у 'Америцан Јоурнал оф Псицхиатри'.
Они су анализирали сиву материју мозга користећи неуро-сликање техникама и закључили да злоупотреба "ствара каскаду физиолошких и неуробиолошких промена које могу изазвати трајне промене структуре мозга".
Да би се дошли до ових закључака узети су подаци од укупно 331 особе (56 деце или адолесцената и 275 одраслих) са историјом злостављања деце, плус 362 субјекта који нису злостављани (56 деце или адолесцената и 306 одраслих).
У поређењу са онима који нису пребијени, они који су претрпели злостављање деце имали су знатно мањи обим сиве материје у неколико области мозга: десни надређени орбитофронтални и темпорални гирус који се протезао до амигдале, инсуле, средњег хипокампалног и темпоралног гирија, као и леви инфериорни и постцентрални фронтални гири.
Највише конзистентне аномалије сиве материје налазе се у вентрикуларним и лимбичко-темпоралним префронталним регионима, који су регије мозга који имају релативно касни развој и зато настају након злоупотребе.
Стога су сви разлози да се добро поступа са децом не штети им физички или психолошки злостављањем, јер је довољно показано да има негативне последице не само у тренутку, већ и током живота.
