Пре неколико месеци рекао сам вам мало о друштву које смо измислили (или које смо дозволили да буде измишљено), у којем деца имају мало стварног значаја у опреми света одраслих и на крају постају готово препрека Развијмо своју професионалну активност, принуђени да тражимо некога ко ће се бринути о њима.
То се догодило. Морамо повући баке и баке или их упутити у вртић и, иако је већина неколико сати и то је то (што само по себи не би требало да се деси, јер би родитељи морали да имају могућност да се брину о њима), видело се да 22% деце која иду у вртић проводе више од 8 сати дневно. Хајде, то по распореду "ради" више него већина одраслих. Несретни.
Ово су бројке које су произашле из студије „Јаслице и породице 2013“, коју је спровео Еденред, и показују да постоји пораст, јер је прошле године било 16% деце која су се придржавала тог распореда. Поред тога, видели су да 80% деце проводи најмање пет сати.
Сада деца одлазе касније
Вероватно повезано са кризом и недостатком средстава породица, ове године се то видело деца касније улазе у вртић. У 2012. години 75% деце је ушло пре него што је напунило годину живота, а ове године је тај проценат пао на 70%. Поред тога, ако је пре 10 година 10% деце ишло у вртиће током 12 месеци у години, ове године само 6%. Остатак се користи 10 до 11 месеци, остајући тај месец или два месеца код родитеља или члана породице.
А ово је проблем?
Ок, нека деца проводе више од 8 сати дневно у вртићу, у трајању од 10-11 месеци. Због тога су тамо око 1800 сати годишње. Да ли је то проблем деце? Па, не за свакога, јер се од тада не може генерализовати, али за многе многа деца су под стресом једноставним одвајањем од мајке и оца.
Као што смо коментарисали у другим приликама, дете не би требало да стресира. Одрасли су под стресом. Неки од нас чак изгарају од толиког стреса и последица које сви знамо: несрећа, соматизација, депресија, анксиозност итд. Непријатна је ситуација из које желимо да се извучемо, нешто што се обично постиже променом навика или променом живота, односно одмаком од извора стреса. Ако ми одрасли, који имамо алате за управљање овим стресом, желимо да се из њега извучемо, замислите малу децу која још нису научила да живе са стресом, још мање покушавамо да га зауставимо.
Морају се само жалити, само плачу, у случају да им се неко смили, а они се само морају везати за оно што они играју дан и показати родитељима, кад су касније с њима, да им није пријатно у ситуацији где су, то је: лоше понашања, непрестано их изазивајући и љутити. Нешто попут "изгледа, сву напетост коју сам данас нагомилао у дечјем вртићу, у неком тренутку морам да је извадим и које боље место и време него код куће, са људима у које верујем."
Дакле, осам сати ...
Па да, осам сати је много сати за свако дете. Превише То је четрдесет сати седмично. Несретни И не кажем да кривим родитеље, јер „остављаш га тамо цео дан“. Кажем то јер ако то ураде, то је зато што немају други начин да то ураде, а то се не би требало десити. Деца су грађани будућности и они су такође присутни. Морамо им пружити ресурсе, алате и подршку у њиховом расту и развоју како би постали емоционално здрави, физички јаки и с релативном аутономијом која им омогућава доношење одлука и тражење рјешења.
У првим годинама живота, које су најважније емоционално, деци је потребно пре свега, посебно, родитељима.
Њихови родитељи, јер су они људи који их највише воле, они који им могу пружити највише љубави и они који могу провести највише времена, искључиво или скоро искључиво (понекад постоје и друга браћа), тако да знају свет, живот , емоције, сукоби, решења, љубав, осећај сигурности, осећај заштићености и учење како живјети и бити. Да, многе од ових ствари могу се научити у вртићу, али није исто. Идеја је да с неким стварају везе и поверења и нема никога бољег од родитеља да се то догоди.
Али да ли су толико стресни?
Па то се чини. У студији спроведеној у Швајцарској 1999. године поређени су ниво кортизола (хормона стреса) код 70 деце, узраста између 39 и 106 месеци. Узорке су узимали код куће и у вртићу где су током целог дана ишли у два тренутка, средином ујутро и средином поподнева. Поред тога, родитељи и наставници су испунили упитнике за процену понашања и темперамента деце (ако су одлазећи или радије интровертирани, ако се понашају агресивно итд.).
Истраживачи су видели да се ниво кортизола повећавао када деца иду у вртић или школу, а такође су приметили да су деца од 3-4 године, најмлађа од оних која су студирала, повећао ниво кортизола како је дан напредовао. Када су се деца играла са другом децом и имала добре односе, нивои су се повећавали мање него када су се деца играла сама, која су доживела израженији пораст и, поред тога, имала лошију самоконтролу и лошије понашање. Кад су били код куће, нивои су имали супротну тенденцију. Ујутро су били нешто виши, а како је поподне долазило, смањивали су се.
Нормална ствар је да су ниво кортизола ујутро виши, то је када смо најактивнији, а како дан напредује, они опадају, падајући поподне док не падне ноћу како би заспали. С друге стране, код деце у узрасту од 3-4 године, тренд је био супротан, па се може рећи да је то толико да, они су довољно под стресом, посебно ако узмемо у обзир да говоримо о деци која овде, у Шпанији, по годинама већ иду у школу. Замислите колико ће стреса код оних који се овде одвоје од својих родитеља бити много мање.
И не само стрес, већ и здравље
Али то није само стрес који дете које проводи више од осам сати у обданишту може да предузме. Сви знају да се на месту где има пуно деце, болести шире са невероватном лакоћом јер имају сви незрели имуни систем.
Процјењује се да дјеца која иду у вртић имају двоструки ризик од отитиса, упале плућа и виразе и зато су педијатри препоручили да се не упишу у вртић све док не напуне најмање двије године.
Али хеј ...
Али ништа, оно што јесте, то је још увек тако и наставиће тако и докле год владе распоређују више ресурса за стварање места за бригу о деци како бисмо могли да помиримо посао и породицу која их оставља тамо да се брину о другима, а не да нам дуље оставимо Пази на њих. Не, умукни, ово је било пре неколико година. Сада ни места за обданиште, ни плаћено време да буду са децом.
