Тата, препознајеш и бебин плач (ако проводиш вријеме с њим)

У већини случајева мајка је та која континуирано брине о беби током првих месеци, али шта се дешава када отац проводи исто време са бебом? Зашто мушкарац неће чути да беба плаче ноћу или га не може препознати из даљине? Нема селективне глухоће: родитељи такође могу препознати плач своје бебе.

Разне студије спроведене у претходним деценијама показале су да је мајка, испред оца, имала некакав инстинкт да препозна плач своје бебе. Али време које су родитељи провели са децом није узето у обзир. Недавно истраживање показује да отац такође препознаје плач бебе, ако проводиш време са њим.

Чини ми се сасвим логичном ствари, а чини се да нема изговора да отац устане кад дете ноћу плаче, јер ако дете не жели да доји, то може утешити и мушкарац, него жена.

Студија о којој је реч, „Очеви су подједнако добри као и мајке у препознавању плакова своје бебе“ („Очеви су добри као и мајке у препознавању плача своје бебе“) не зауставља се на овим питањима, иако она нуди Занимљиве чињенице

Објављено је у Натуре Цоммуницатионс а спровели су је француски истраживачи са Универзитета у Лиону / Саинт-Етиенне, неуролози и сарадња Школе психологије на Универзитету Суссек (Велика Британија). А оно што показује је да су и отац и мајка подједнако добри у препознавању свог сина само кад чују његов плач.

Укратко, способност препознавања властите бебе док плаче То не зависи од пола родитеља, већ од времена које проводите са дјететом. Имаћемо друге урођене предрасуде везане за пол, али изгледа да то није једна од њих.

Истраживачи сугерирају да ће будуће студије морати да истраже да ли та способност мушкараца да препозна плач своје деце има везе са хормонским променама које се догађају с очевином, нарочито са смањењем тестостерона.

А шта је са утврђивањем узрока плача? Да ли је мама вештија у томе? Да ли ће то више коштати родитеље да знају зашто плачу због бебе? Чини се да је то предмет будућег истраживања, али за сада, по мом мишљењу, мислим да ће било која нова мајка или отац бити тајна тих дјечјих плакова.

Биће ствар „праксе“, односно времена које проводимо са бебом, да научимо да дешифрујемо бар неке од његових крикова, и да и маме и тате препознају плач својих беба и идентификовати га међу осталим криковима.