Вести овог стила нису се дуго појављивале и то је била добра вест, али очигледно је да у јавности још увек постоји неко одбијање дојења (а моја супруга то може да потврди, да га је јуче у ординацији педијатара мушкарац сваки пут лоше погледао Дао сам титулу Гуиму), и овог четвртка избацили су жену из Мерцадоне због дојења њене ћерке.
Догодило се то у Виллафранца де лос Баррос, у Бадајозу, где је млада мајка куповала и када је дојила своју девојчицу, позвана је да напусти супермаркет да настави да храни своју ћерку.
Оно што се сигурно догодило сигурно можете замислити сви, јер то је прича одувек. Жена је тихо куповала, ћерка је почела да се жали све док није плакала, а мајка, покушавајући да је смири како би се утешила снажном плачу (што је обично досадно за мајку и неугодно за људе око ње), узела девојчицу и Понудио је прса.
Тада је радник супермаркета то сматрао сметало је што је девојка сисала више него што је чула како плаче и рекла му да ће, ако жели да доји, то морати учинити напољу.
Мајка се очигледно наљутила због онога што се догодило и затражила је подршку разних локалних грађана и групе за дојење коже-коже, која се сложила да не виде ништа лоше у томе да дојењу бебе на јавном месту . То их је навело да размишљају о прављењу тетада тврдећи, то јест окупити групу дојиља и отићи до горе споменуте Мерцадоне да би дојиле све заједно.
Из компаније су то изјавили званичници "Они жале због ситуације која се догодила и извињавају се погођеној мајци". Такође су објаснили да то није политика компаније, већ да се ради о томе изолована и импулсивна одлука радника, "Да није протјерао младу мајку, већ је само рекао да не може радити оно што ради". Такође су контактирали жену како би се извинили, коментаришући да би то био идеал који су понудили „Удобније место за дојење ћерке у истим просторијама центра“.
Јасно је да то није политика компаније, јер у Меркадони доји много жена које доје, у основи јер свугде доји много жена. Моја супруга је, не идући даље, више пута дојила моју децу док купујемо, јер деца која ходају свака два пута по троје не мотивирају их превише и на крају плачу или траже мало смиривања. Срећом нико нам никад ништа није рекао, иако се све мора рећи, постоје облици који убијају.
