Од 2006. године је институционализован 21. март као Међународни дан посвећен Довновом синдрому. Предложило га је удружење Сингапура које се 21. марта (у вези са хромозомом 21) придружило значајном броју од марта, трећег месеца у години (за трисомију, односно додатни примерак хромосома 21 или његовог дела, у место уобичајене две).
Ова се иницијатива мало по мало шири светом и на датум попут данашњег медија одјекује оно што се данас тврди да се тврди: бољи услови за људе са синдромом Довна и њихово прихватање и нормализација као пуноправних грађана.
Иако је све мање и мање беба рођених са Довновим синдромом, у Шпанији има 34.000 људи са овим генетским поремећајем, а медицински напредак побољшава њихове животне услове. Али не само да је здравље важно у расту људи са Дауновим синдромом.
Подршка целог друштва тим људима и њиховим породицама је од суштинске важности, и тако су данас поподне у Конгресу тврдила два млада људи у свом Конгресу. Манифест, „Зато што имамо права“.
Јорди Балцеллс и Бланца Сансегундо прочитали су у Уставној комори А1-1.1 Конгреса посланика ове речи којима они дају свој глас, а одавде их понављамо придружујући се њиховим захтевима.
Данас је Светски дан Довновог синдрома, генетска промена која се јавља код једног од 1300 људи рођених у Шпанији, јавља се у свим земљама света. Овај дан је веома важан за 34.000 људи са Довновим синдромом који живе у нашој земљи и поносни смо што је овај Конгрес, као и сви Шпанци, отворио своја врата да говори као пуноправни грађани. Особа сам са Довновим синдромом и не могу то да сакријем, али ни тога се не стидим. То ме не спречава да живим свој живот. Само желим да будем прихваћен какав јесам, млада, искрена, храбра, марљива, одговорна и добра особа. Имати Довнов синдром није срећа, али није ни срамота. Ми смо различити, али не и инфериорни. Можемо бити сами, бити срећни, вољети и бити вољени, и бити корисни себи и свом друштву. Желим да искористим овај дан и ово место да се чује наш глас. Тражим да будем још један грађанин, са својим правима и са обавезама. Желимо да нам допустите да сами доносимо одлуке и да нас подржавају када нам затребају. Схватили смо да имамо права и да се многа крше. Донедавно нисмо знали. Не желимо бити другачији, имамо право радити исте ствари као и други. Тако каже и Међународна конвенција о правима особа са инвалидитетом. А у Шпанији желимо да се то сада примењује. Желимо да се наше способности препознају. Такође од стране судија и судова. Да нисмо способни или да се сматрамо грађанима другог разреда. Ми смо још један и желимо да се према нама поступа као према свима другима, да нас нико не дискриминише када одемо у продавницу или уживамо у свом слободном времену. Желимо да учимо са школским колегама са и без инвалидитета, без изласка из уобичајене учионице. Желимо посао и зарађујемо за живот као и сви други. Желимо да нам се дозволи да имамо пун афективан живот и да не ограничавамо своју сексуалност. Желимо да живимо што је могуће самосталније, бирамо локацију и особу која живи са нама. Друштво то тешко разуме имамо жеље, снове и циљеве као и други људи. Када будете имали прилику да разговарате са неким попут мене, питајте га о његовим жељама, пројектима, циљевима ... видећете да сви имамо сличне снове ... Данас је Светски дан Довновог синдрома Повећавамо глас да кажемо да желимо да живимо свој живот, јер можемо, зато што желимо и зато што на то имамо право. Хвала
Надамо се томе манифестован на Светски дан Довновог синдрома да допре до великог броја људи, политичара, родитеља, лекара, судија, просветних радника ... И да целокупно друштво разуме да ће проблеми које имају људи са Довновим синдромом бити све мање и мање уз нашу подршку, препознајући њихова права. Они су различити људи, посебни су, али нису инфериорни или „другоразредни“.
