Све док није откривено да су принчеви Астурије то учинили при рођењу своје прве ћерке, веома мало је знало могућност очувања ћелија пупчане врпце од своје новорођене бебе.
Данас знамо више о овој могућности. Заправо, према истраживању које је спровела Сецувита, једна од приватних банака која послује у Шпанији, 79,9% познаје постојање ове научне процедуре и 90% Шпанаца рекло је да ће задржати матичне ћелије из пупчане врпце своје деце.
Међутим, то је још увек проблем који се не пријављује ако се не постави питање. Мислим да се то још увијек види као врста снобизма неких родитеља, што је врло честа предрасуда према оваквим стварима које почињу бити изузетак и затим се шире.
Тачно је да још увек постоје информације о поступку, његовим могућим терапијским употребама итд. Ако неко не започне истрагу, није ствар којом се треба бавити у пренаталним консултацијама. Као доказ, само 10% испитаника признало је да их је о овој могућности обавестио њихов гинеколог.
Већина испитаника, 93,5%, сматра да услугу треба покривати социјално осигурање, које тренутно покрива само посебне случајеве породица са посебним проблемима.
Остатак родитеља који желе да матичне ћелије чувају пупчану врпцу у периоду од 30 година морају се обратити једној од приватних банака која наплаћује око 2ооо евра у тренутку вађења и одржавања око 90 евра годишње.
Са своје стране, у марту је усвојен Национални план крвне врпце који је имао за циљ да удвостручи добровољне донације и прошири шест банака које тренутно постоје у Шпанији.
Без сумње, то је поље где је пред нама дуг пут. Већ знамо за посебне случајеве (о неким смо причали на блогу) у којима је ћелијска аутотрансплантација успела да излечи неколико деце.
Сигурно ће у наредних неколико година доћи до невероватних открића о употреби ових ћелија, због чега бих и ја изабрао овакво животно осигурање да децу сачувам за онолико мало колико ми може затребати.
