Из мог угла је донекле извучен закључак о длакама или, да кажем другачије, превише релативан.
У сваком случају, ово није прва студија која повезује величину бебе при рођењу и ментално здравље у одраслој доби. Очигледно, величина са којом смо рођени може да утиче на нас више него што мислимо.
Прошлог месеца Елда нам је рекла за студију у којој се наводи да мале бебе при рођењу чешће пате од депресије или анксиозности у одраслој доби.
Сада нови, који су направили шведски истраживачи и објављен у Часопис за епидемиологију и здравље у заједници, открива то обрасци раста у феталном добу на одређени начин могу утицати на суицидно понашање постајући одрасли.
Према резултатима, бебе кратког раста (дуге мање од 47 цм) били су склонији самоубиству, насилна и ненасилна, без обзира на висину достигнуту као одрасли.
Заузврат, већа је вероватноћа да ће извршити самоубиство насилно у поређењу с другим бебама рођеним одговарајуће висине. Ово би могло постати забрињавајуће с обзиром на пораст рођења превремено рођене деце, а самим тим и мале величине и тежине.
Објашњење би могло бити у серотонину, централном неуротрансмитеру који има врло важну улогу у хумору, анксиозности, когнитивним функцијама итд. Кад се роде прерано, ти нивои су нижи од нормалних, што може потакнути агресију, депресију, па чак и самоубилачко понашање.
Говорити о тим стварима је грозно, и као што сам рекао на почетку прилично апсурдно. Ове врсте студија су статистичке и не намеравамо на било који начин алармирати родитеље ширењем истих.
Међутим, пронаћи одређени смисао онога што ове врсте студија потврђују, значило би да иако би личне околности које је искусио човек биле покретач једне ситуације као ограничења као одузимање сопственог живота, овај недостатак или „неуспех“ да Мале бебе би такође могле да имају неку везу са самоубиством.
У вези с тим наставићемо ток научних истраживања како бисмо видели дали они дају убедљиве податке.
