Мода селфија наводи многе да се приказују без контроле на свим мрежним мрежама и платформама на располагању. Па, изаберите сами, могли бисмо рећи. Али шта се дешава када је мало дете изложено на Интернету, а да то не тражи, не знајући? Најукуснији родитељи који деле слике свог потомка добијају то, пре него што напуне пет година, на мрежи објављују најмање хиљаду фотографија деце.
Зато није чудно да се нека деца, кад одрасту, побуне против тога и чак осуде родитеље, као што се то већ догодило у Аустрији и може се појавити у Француској. Већ смо говорили у другим приликама шта постоји или шта не стоји иза те опсесије да делимо слике деце и случај је да одрасли не схватају превише шта се дешава са фотографијама наше деце која тотално побегну наша контрола
Али тако је и проучавано је, у првим годинама деце родитељи деле око 200 фотографија годишње, тако да после пет година већ постоје хиљаде слика деце која круже интернетом: Иоутубе, Фацебоок, Инстаграм, Твиттер, Флицкр, блогови... Чак је случај да многи родитељи имају перцепцију да ако не деле слике своје деце или свог рада као родитеља, они нису предани родитељи.
Односно, што више фотографија које објавите детету то сте бољи отац или мајка. Али то очигледно нема никакве везе са скалом „добрих родитеља“ и, у сваком случају, оно што се показује јесте да су фотографије на Интернету изван наше контроле, па, обрнуто, неће те ствари бити неодговорне Родитељи који деле толико снимака свог живота, стављајући у питање приватност породице, па чак и њихову сигурност?
У тако младом добу многа деца имају снажан дигитални идентитет који су произвели њихови родитељи, а који у већој или мањој мери може одговарати правом идентитету деце, која још увек у обуци, и са којим се можда, кад одрасту, не слажу се или чак чега се могу стидети.
Иако није све негативно у чињеници дељења слика наших малишана (нешто што се без сумње ради без злобе), јер се родитељи често осећају помаганима другима када деле бриге или проблеме који имају са децом, у својеврсном "колективном комфору", који подржава родитељска заједница, нарочито Ако су близу. У сваком случају, то би се могло сигурно постићи и само објашњавањем ситуације која се тиче нас и писањем дететовог имена, без фотографија.
Сигурно је да су многи родитељи ових дана делили снимке својих изданака на божићним забавама, новом одећом, празницима, отварањем поклона ... И нормално је да су они који су постали центар нашег живота највећи део наших картица у телефонима или фотоапаратима и неизбежно је жеља да делимо понос, посебно са вољеним особама.
Фотографије из далека, на којима се деца не могу видети или не откривају где смо (још мање где живимо) су опције са мање ризика. Морамо такође проверити и утврдити приватност наших публикација, што не раде сви корисници.
Јер ако не контролишемо број слика које делимо целом свету наше деце, стићи ће за пет година с више од хиљаду фотографија изван контроле, што доводи до будућег прекомерног излагања и горе наведених ризика. И запамтите, да за дељење мање фотографија малишана (или за добијање мање или више лајкова) ми смо бољи или лошији родитељи.
