То смо већ видели родни стереотипи су раширена веровања о својствима која карактеришу мушкарце и жене, а то се стиче кроз процесе учења који укључују културне факторе као што су медији, породица, школа ...
На овај је начин процес родне социјализације сложен, производи се различитим ојачањима и моделима. Диференцијално јачање пола се дешава када се мушкарци и жене вреднују, награђују или кажњавају због различитог понашања, интереса или изражавања емоција.
Међутим, иако ови чиниоци родне диференцијације често доприносе одржавању стереотипа, они такође могу бити агенти за промену неједнакости, тако да њихов значај у том погледу не треба потценити, и треба тврдити и настојати да Не увећавајте стереотипе.
Међутим, стереотипи су карактеристични по снажној отпорности на промене и њиховом ефекту самоиспуњавања или "предвиђање", које утиче не само на групу која углавном стереотипе (мушкарац, кроз патријархално друштво), већ на стереотипну групу (жена).
Уз то, не само мушкарац, већ и сама жена, своје понашање прилагођава овом стереотипу, који више не одражава карактеристике или уверења жене, доприносећи томе одржавању неједнакости.
Виллиамс и Бест, аутори који су изговарали фазе у стицању сексуалних категорија, развили су 1990. теорију о томе како родни стереотипи доприносе одржавању разлика између мушкараца и жена, за што почињу разликовањем три сродна концепта:
- Сексуалне улоге: важне активности у којима постоје разлике у стопама мушкараца и жена.
- Стереотипи о родним улогама: вјеровања о томе које су активности погодније за мушкарце, а које за жене.
- Стереотипи о родним особинама: психолошке карактеристике различито приписане једном или другом сполу.
За ове ауторе психолошка диференцијација је она која највише доприноси одржавању разлика у улогама. Дакле, будући да се психологија жена и мушкараца разликује, оправдано је да одређени задаци одговарају мушкарцима, а други женама, баш као што су неке професије погодније за мушкарце, а друге за жене.
Али психологија је такође показала да се разлике међу половима могу објаснити из контекстуалних фактора, без повезивања са чињеницом да су мушки или женски.
Укратко, стереотипи су поједностављења, шематизација стварности генерализацијом карактеристика група, омогућавајући нам лакше прилагођавање сложеној стварности, а такође утичу и на очекивања, понашања и веровања појединаца.
Зато је важно да наша деца схвате да су многа уверења о томе шта су „дечаци“ и „шта су девојке“ неоснована, мада у стварности ми се прво морамо одвојити од родних стереотипа са којима смо одрасли.
