Сочива Оне су једна од првих намирница које су узгајане. Постоје подаци који указују на то да су они већ уведени у пољопривреду пре најмање 7.000 година. У Мезопотамији и Египту узгајали су се, а у класичном Риму били су прилично уобичајена храна, посебно за војску на терену. Налазимо их у Библији, у причи о продаји Езавовог рођеног права Јакову.
Има их много сорте леће, најчешћи у нашој култури су пардине, цастелланас и вердинасте, мада у продавницама сада можемо наћи и друге сорте, посебно оне које већ долазе без коже, а које су идеалне пре године, јер немају толико влакана.
Веома су богате минералима попут гвожђа и калцијума, па су посебно занимљиви за дечију исхрану. Такође се препоручују свима као превентива кардиоваскуларних болести и за промоцију цревне покретљивости, разлози због којих шпанска фондација за срце и шпанска фондација за исхрану истичу своју вредност.
Поред тога сочива, у комбинацији са житарицама, побољшавају већ ионако велико протеинско оптерећење и постају замјена за месо која нам даје и ону која у свом саставу нема засићених масти. Ако припремамо оброк са лећом и пиринчем, није неопходно укључити месо или друго главно јело, већ воће или поврће.
Са нутриционистичког становишта треба имати на уму да имају велике дозе витамина (Б1 и Б2) и минерала попут бакра, магнезијума, фосфора, селена, цинка и гвожђа. Они на сваких 100 грама имају 50 хидрата, 25 протеина, један грам и по масти из којих има нула холестерола и 10 грама влакана.
У прочишћеном мешаном са житарицама и поврћем, цео од приближно једне године, или као основа за крокете и надјев може бити једна од најважнијих намирница која деци даје здраву и уравнотежену исхрану од малих, без вишка масноће и са адекватан састав хранљивих састојака, посебно је занимљив садржај гвожђа из којег можемо повећати његову биорасположивост ако га комбинујемо са храном богатом витамином Ц. Барем једном недељно, сочива на тањиру
