Пре недељу дана, деца рођена 2006. године започела су школу. Многи од њих раније су ишли у вртић и врло мали број, барем у мом граду и у школи у којој смо, ушао је не знајући какав је простор остати са другом децом без родбине.
Наш син Јон био је један од њих (рекао бих да је он једини у разреду) и изненадио сам се кад су се и његов учитељ и неки други професионалац у образовању створили лица када је сазнао да није ишао у вртић.
Тада сам се запитао: Да ли да идемо у вртић да се припремимо за школу?
Предмет нам није нов. У три и по године које су прошле од његовог рођења чули смо од разних људи разне аргументе о томе колико би било корисно да оде у вртић.
У ствари, не само да су покушали да нас убеде, већ постоје и они који су нас замерили за штету коју смо им нанели не пуштајући их у друштво.
Неки дијалози које смо водили (добро, моја супруга) са познатим и непознатим људима су:
Дијалог 1
- - Здраво мали! Не идеш данас у школу? - Не, рођен је у јануару, док следеће године није ред на њега. - Ох, каква штета! Па, за месец дана су могли да схвате како треба?
Ова дама се претварала да смо уверили одговорне за школовање да школују нашег сина са 2 године и 3 месеца, јер је срамота чекати годину дана ...
Дијалог 2
- - Здраво мали! Јесте ли већ напустили вртић? - Не, не иде у вртић. - Ох не? Али ако то ураде супербиен, Ја стављам своје са једанаест месеци. Тако уче да нису средиште универзума, играју се са другом децом и пуно науче.
Једноставно нам је рекла неке предности одласка деце у вртић.
Дијалог 3
- - Здраво мали! Оопс, ово дете не иде у обданиште? - Па, не. - Како не? Али колико има година? - Па, два. - Али шта кажеш? Не знате шта радите! Тако се навикава да буде с вама и дан када се мора одвојити биће фаталан. Деца морају да постану независна јер ... (овде би излазила сва њихова свађа).
Ова дама, учитељица по професији, желела је да учини да моја жена супруга види колико лоше радимо не водећи сина у вртић.
Као што видите, већина коментара иде истим путем. Стиже порука: деца морају ићи у вртић да би се припремила за школу (или да би се припремила за живот или да би научила ...).
С друге стране, јасно нам је (или мислимо) да дете, што више времена проводи са референтном особом која је симпатична, емпатична и која зна да препозна и задовољи своје емоционалне и емоционалне потребе (поред физичких, наравно), а ако је та особа његова мајка, онда боље него боље.
Као што сам тада рекао, да би дете постало аутономно и независно, мора да научи да живи са неким.
Једном када познаје теорију, он спроводи праксу заједно са том референтном особом и када већ мисли да је савладао технику усуди се да је изведе без потребе за пратњом или надзором.
У вртићу можете учити на овај начин, као референтна особа која негује, али нема поређења ако дете има ексклузивног учитеља за њега и испоставило се да је то такође његова мајка.
Пунсет је то недавно рекао и о томе такође расправљамо овде: Првих шест година су од виталног значаја за емоционални развој деце и постоји пуно литературе и много друштвених референци (говорим о нордијским земљама, где су жртве мајки много дуже него код нас ) који се залажу да их прате, што боље, то у њиховим првим годинама живота.
И није ствар само у проналажењу студија, књига или публикација које о томе говоре. Бити са сином до сада код куће је нешто што је долазило из нас, одлука коју је „тело тражило“, зброј сензација и осећања због којих смо убеђени да наша деца морају бити са нама, да јаје се мора инкубирати пре отварања, а не, Деци није потребно да иду у вртић да би се припремили за школу.
Међутим, упркос нашим веровањима и одлукама, схватамо да велики део друштва мисли другачије (и више није да мисле другачије, да их поштују, већ да вас покушавају уверити да бисте требали да радите као и они) и изненадите виде да образовни радници такође бране вртић као методу предшколско.
Наставник је направио "аисх" како би сазнао да Јон није ишао у вртић и додао "Он ће плакати, имаће лоше време" (И даље му захваљујем што је то рекао пред њим и искористио његову кристалну куглу) а један други учитељ из центра ми је у неформалном разговору рекао "Тишина, све ће бити у реду ... отишло је у вртић, зар не?". "Не"Одговорио сам. "Ах!", одговорио је са гримасом "педринске остриге, јер ја нећу да вам кажем, али он још увек не ради тако добро."
Укупно, оно између једног и другог дођете кући рекапитулирајући и схватате да вам у те три и по године нико није рекао "колико је сретан ваш син да је толико дуго био са мајком". Није да нам је потребан, не живите од ласкања, али једноставно је изненађујуће.
Сада, недељу дана касније, многи од вас ће се запитати да ли је плакао, да ли се прилагодио, како је то носио ... Па, ја одговарам: Први дан је ушао срећно, али изишао је плачући (очигледно није желео да обуче огртач и није му се свидело идеја да изађемо у поплочани дио дворишта).
Други дан је дошао на ред и рекао нам "Збогом тата, збогом мама", помичући малу руку све до класе (око 3 метра дечијег воза) и два сата касније отишао да нас загрли.
Трећи, четврти и пети дан (последња два су била ујутро и поподне, јер су завршили период адаптације) били су потпуно исти, опроштај се малом руком збогом, загрљајем и срећом по одласку.
Јуче, многа деца која су била задовољна у петак вратила су се да плачу. Нормално, били су у суботу и недељу са родитељима. Надао сам се да се исто може догодити и Јону, уместо тога, ушао је сретан као и других дана и отишао истим путем (чак и у подне, кад су деца која су остала у трпезарији плакала јер воле своје маме, Јон би Одбио сам да идем кући јер сам хтео да идем у школу!).
Укратко, сви лоши знакови и знакови завршили су у води од бора. Не кажем да се то мора догодити са свом децом која не иду у вртиће, али у нашем личном случају то се догодило.
Прилагођавао се школи боље од већине трогодишњака у својој школи (мада мора се имати на уму да је рођен у јануару, тако да је најстарији), али ипак, волим кад могу то рећи одлично му иде упркос томе што није ишао у обданиште.
ПС: Ако се не грешим, предшколско образовање је трогодишњи период (када су деца 3.4 и 5 година) који служи за припрему деце за основно образовање. Предшколско подразумева предшколу, пре школе, они се већ припремају за полазак у школу.
Звучи помало апсурдно рећи да сада морају да ураде претходну припрему (назовите је вртић) како би били спремни за претходну припрему (која се назива предшколска установа) школског образовања.
Фотографије | Флицкр (хтлцто), Флицкр (каинр), Флицкр (воодлеивондерворкс)
У беба и више | Дјечји вртић или учионица од двије године ?, Дјечји вртић или јаслице?, Период прилагођавања да или не ?, велики корак од вртића до школе, јаслице у арени
