Размишљање о вашој деци помаже мозгу да јаче ради и побољшава ваше памћење, показало је истраживање

Нешто што се дешава многим женама када постанемо мајке, примећујемо да постајемо помало ... растресени. То је познато као мумије или „амнезија мајки“, и то је нешто што доживљавамо од трудноће, када наше краткотрајно памћење почне да пропада, због свих хормонских промена које живимо и које производе промене у активности мозга.

Али ове промене у мозгу такође доносе добре ствари. Нова студија је то утврдила када мислите на своју децу, ваше памћење се побољшава. Кажемо вам зашто.

Изводе га истраживачи са Универзитета Бингхамтон и објављују у часопису Часопис за експерименталну психологију: учење, памћење и спознаја, студија анализирали су различите начине на које еволутивни процес утиче на људско памћење.

Извршене су тестови на учесницима ради процене њихове способности да памте низ речи а од њих се тражи да замисле да су у древним афричким травњацима. Будући да еволуција и природна селекција дају предност стварима попут рођења и преживљавања, није било изненађујуће откриће да је било лакше упамтити детаље и информације повезане са њима.

Кад су били тестови у вези са родитељством, утврђено је да је побољшана способност памћења низа речи. Према студији, разлог зашто се то догодило је тај што је меморија доживела неку врсту потиска или убрзања, слично ономе што се догодило када су им се представили сценариј или ситуација преживљавања.

Ово би сугерисало да наш мозак боље и теже памти важне информације када је у питању заштита или брига о нашој деци. Ралпх Миллер, један од аутора студије и професор психологије, у интервјуу за Псицх Централ објашњава следеће: "Наша способност размишљања и памћења информација потиче из нашег нервног система. Пошто су ово производ еволуције и прошлих искустава, може се очекивати да на то колико добро данас памтимо нешто утиче природна селекција која се догодила са нашим прецима одавно.".

Можда из дана у дан још увек имамо мало тога мумије и заборавимо основне ствари попут места где смо оставили кључеве или где смо дошли у собу. Али када је у питању наш инстинкт за преживљавањем, васпитање и брига о нашој деци, наш мозак боље функционише.