Изненадна смрт одојчади је највећи страх родитеља са новорођеним бебама. Дефинише се као изненадна и неочекивана смрт детета млађег од једне године, а процењује се да од ње умире једна од 2.000 беба.
Не упозорава, нема симптома, јавља се изненада и из разлога који су и данас непознати, али научници и даље истражују како би их пронашли. Један од последњих великих напретка који је постигнут је идентификовати протеин чији дефицит у бебином мозгу може бити имплициран изненадном смрћу бебе.
Изненадна смрт догађа се углавном између четврте и шеснаесте недеље, то јест између првог и четвртог месеца дететовог живота. Постоји неколико хипотеза које то повезују с абнормалностима у мозгу, са генетским мутацијама или проблемима у бебину срцу.
За сада знамо само начине како да га спречимо, али он није нашао место са разлозима који га покрећу, мада би у светлу најновијих истраживања могла бити комбинација фактора.
Орекин протеин
Истраживачи из дечје болнице Вестмеад у Сиднеју открили су доказе да бебе које умиру од синдрома изненадне смрти одојчади, познатог и као "смрт у креветићу", низак ниво орексина, протеин присутан у мозгу, тачније у хипоталамусу, који регулише стимулацију сна и одговоран је за буђење бебе када је лишена кисеоника.
У студији, која је проведена једанаест година, проучавани су случајеви 46 умрлих беба, од којих је 27 умрло од СИДС-а. Открили су 21% смањење орексина код беба које су умрле од СИДС-а у поређењу са контролном групом.
То значи то одговор да се пробуди није тако снажан код ове деце Као и код других беба.
Научници су открили низак ниво овог протеина у мозгу одраслих са опструктивном апнејом за вријеме спавања, стањем које узрокује паузе при дисању током сна.
Да ли се то може спречити?
Велико је питање које морамо знати како бисмо избегли ову трагедију. Добра вест је да, иако је врх леденог брега, „откриће улива наду да се бебе могу прегледати да би се овај ризик избегао у будућности“, каже Рита Мацхаалани, ауторка студије. "Детекција би могла бити стварност од 10 до 15 година", додаје он.
