Више од половине ЛГБТ деце трпи насиље у учионицама, а више од трећине је покушало самоубиство због тога

Одакле долазе предрасуде које толико штете малолетницима ЛГТБ-а? Зашто је група која највише трпи у учионицама? Шта администрације раде у вези с тим и шта ми радимо очеви и мајке тако да наша деца никада нису део, ни као глумци ни као гледаоци, ниједне врста узнемиравања? Превише питања са мало тупих одговора.

До данашњег дана, прецизно обележавајући Дан поноса ЛГБТ, и даље трпимо неке цифре које повреде: Више од половине ЛГБТ деце претрпе насиље у учионицама, а више од трећине ове деце покушало је самоубиство због узнемиравања. Било би добро када бисмо сви почели да се понашамо што пре.

Бројке су нас морале навести да реагујемо давно, када смо то први пут прочитали Више од половине ЛГБТ деце претрпело је или претрпело малтретирање у учионицама.

Говоримо о томе неколико хиљада деце широм земље који живе живот пун страха, притиска, насиља и предрасуда. Само једно би било нешто неоправдано, али хиљаде, то је нешто што избјегава логику друштва које се треба борити за једнакост својих чланова, свих својих чланова.

Сексуална оријентација је први узрок напада у школама према свим студијама и статистикама. До те мјере да многа од те дјеце, од ове малтретиране дјеце, завршавају себи живот као што се догодило Алан, 17-годишњи транссексуални дечак, који је претрпео узнемиравање услед чега је 24. децембра починио самоубиство.

Не постоје службене бројке које везују самоубиство малолетника са њиховим сексуалним стањем, у ствари понекад и сама породица негира ту везу када се самоубиство десило због огромне боли због суочавања са толико патње.

Асоцијације и групе добијају те податке преко пријатеља, комшија и дететовог окружења које препознаје ту околност. Државна федерација лезбејки, гејева, транссексуалаца и бисексуалаца нема ниједан извештај о малтретирању ових група, али извлачи извесне закључке из анализе различитих студија.

Непријатељско окружење

Школско окружење за ЛГБТ малолетници може бити врло непријатељски чим се узнемири јер не примају потребну подршку На делу образовног система који је, како су навеле све групе које се баве овим проблемом, њихове акције далеко заостале за друштвом у погледу интеграције.

Није лако открити, али можда се ради све што администрација у вези с тим може или не треба учинити, прво да се спрече ове ситуације, а затим да се ефективно интервенише када се оне појаве.

На пример, постоје случајеви попут транссексуалне девојчице из Малаге, у којој је то био центар где се учила, усаглашена школа, која је вршила притисак да девојчица напусти центар, јер своје стање није сматрала прихватљивим. То су ситуације које се не би требале догодити у друштву које се залаже и залаже се за једнакост свих својих чланова, свих, без разлике.

Врло је тужно читати мисли пуне бола и искрености, јер смо пре готово годину дана разговарали о детету које има проблеме са самопоштовањем и осећајем одбацивања због хомосексуалности

Из Државне Федерације и заједно са другим удружењима и групама израђује се пројекат који служи као оквир за регулисање третмана који транссексуалци треба да приме од детињства, третман који им је потребан за њихов лични развој као чланова интегрирајућег друштва, нешто што сада не примају и што понекад чак и саме породице не знају како да делују.

Мале гесте за спречавање

Можда ова нормализација и увођење геј ликова у производе широке потрошње, као што су дечји филмови, помаже многој деци да схвате да нема разлога да било кога дискриминишемо.

Можда је читање књига и прича такође и начин нормализације од малих и могућих нападнутих малолетника и оних који би могли постати агресори или пасивни гледаоци.

Обавестите нас као очеве и мајке да обавестимо своју децу када први симптоми нашег детета трпе насиље или чак када се наше дете вежба или учествује у том насиљу. Спречавање да се то дешава информацијама и толеранцијом најбоље је што можемо учинити за себе.

И разговарајте, разговарајте с њима, разговарајте, слушајте их јер оно што може бити новост којој они постављају баријере и стварају грубост, ми као очеви и мајке не можемо створити ништа више од разлике, као што су црвенокоси дечак или девојчица плавуша, особина без више смисла за флуидност и позитиван суживот.

Видео: The Struggle of Being Gay in Albania (Може 2024).