Јутрос је на Фацебооку прочитао још један случај дискриминације због дојења у јавности (од толиког броја њих) девојчице која је, дојила своју бебу у Пицассо Мусеум из Малага, позвани су да престане са тим и да изађе напоље или у бар, где може да храни своју бебу, све док чувају сигурност изложених радова. И, (постајем ироничан), сви знају да за слику нема ништа опасније од жене која доји, а млеко излази и беба жељна да сиса све изложене радове.
Много је случајева да се овако нешто догодило, много је жена које у јавности и даље примају погледе или притужбе због дојења и одговор мора бити једногласан: кад се неко мучи да вас види како дојите у јавности, покажите му да сте ви увређени.
Мој добар пријатељ рекао је да увек постоји неко лудји од тебе. Контекст? Па, ако икад сретнете лудака са намером да кажете или урадите нешто што вам може сметати, увек можете то вратити експоненцијално. Нешто попут "покушао си ме уплашити, али на крају сам те уплашио". Никада му нисам обраћао пуно пажње, јер нисам баш вешт у лагању, али постоје ситуације у којима вреди не бранити, већ контратирати.
Много година их објашњава и многи случајеви жена које су позване да се покрију или одлазе негде другде да доје своје бебе и зато долази време када мајке кажу да је довољно довољно, то је већ добро, да нема намеру да подучава или показује или сугерише, већ беба која гладује у свом пуном праву да се храни где год треба. А мајка очито има исто право као и свака друга жена да иде у музеје, уђе у ресторан да једе или у куповину у тржном центру.
Одбрана дојења
За сада не постоји закон у Шпанији који брани дојење у јавности, али не постоји ниједан који га забрањује, тако да у тој ситуацији права људи морају преовлађивати и, пре свега, права бебе. У пуштању дојења, пре неколико месеци су прикупили та права и ми смо искористили оно што су тамо рекли да бисмо то објаснили.
У случају да су заштићени у право пријема, закон каже следеће:
Закон 17/1997 од 4. јула, члан 24.2. Власници објеката и организатори изложби или рекреативних активности или особе у које делегирају могу остварити право на пријем. Ово право се не може користити за ограничавање приступа на произвољан или дискриминаторен начин, нити за постављање корисника у услове инфериорности, одбране или компаративног оштећења. Право на улазак мора имати сврху спрјечавања приступа људима који се понашају насилно, што може проузроковати нелагоду у јавности или корисницима или измијенити нормалан развој емисије или активности. Услови за остваривање права на улаз морају бити евидентирани на видном месту на улазу у просторије, установе и ограде.
Беба која једе јер не може да чека није нешто насилно, не мења развој активности и не узнемирава јавност или кориснике. То је чин нужности и као такав је морају бити заштићени. Поред тога, како закон каже, ово се право не може искористити за постављање бебе у услове инфериорности, беспомоћности или упоредног оштећења. Са случајевима беба које су мајке протерале да једу у судоперу или испред ресторана, док остале раде потпуно исто: једи!
Они штите бебу, такође права детета УНИЦЕФ-а из 1989. године, где читамо следеће:
Члан 24, 2, е) Осигурати да сви сектори друштва, а посебно родитељи и деца, познају основне принципе дечијег здравља и исхране, предности дојења, хигијене и мере заштите животне средине и спречавање несрећа, имају приступ одговарајућем образовању и добивају подршку у примени тих знања.
Поред тога, СЗО наводи да се препоручује беби искључиво дојење и потражња до 6. месеца старости (већ на захтев значи и када беба тражи храну) и декларацијом Инноценти из 1990. године каже да владе и међународне организације треба да :
- Дизајнирајте акционе стратегије за заштиту, промоцију и подршку дојења, укључујући глобално праћење и процену тих стратегија.
- Подржати ситуационе анализе и национална истраживања и развој циљева и циљева за деловање; и
- Охрабривање и подршка националним властима у планирању, спровођењу, надгледању и евалуацији њихових политика дојења.
Ма дај, то је заиста оно што би мајка требала примити, у случају да неко жели доћи и рећи јој нешто подршка, љубав и дивљење, за посвећивање бебе, дојење чак и ходање, укључивање бебе у његов живот и слободно време и, на крају, подршка да се настави с тим колико може и жели.
Ако уместо тога добију неразумевање и лош изглед ...
Ако је уместо тога што мајка добије позив да престане да доји своју бебу, ако су дискриминисани због тога и речено им је да не могу то учинити јер могу сметати другима, онда мајка мора покажи то Од свих присутних, жртва су она и беба, да су њих двоје дискриминисани и то да ли су увређени. Они, мајка и син, штете на основу закона (не раде ништа илегално) и заснованих на унутрашњим нормама (ако те норме постоје, јер сумњам да у музеју постоји норма која каже да "не можете дојити да бисте сачували сигурност дела") који нарушавају права бебе.
Обавештавају их и, ако је потребно, ако неко то жели учинити, „увек постоји неко луђи од вас“, обавештава се полиција да интервенише. А онда се поднесу одговарајуће тужбе и дођете колико морате. Или мислите да ће се свет променити без тога што погођени померају прст? Ко не плаче, не доји, па ако желите да се нешто промени, мораћете да ставите зрно песка.
Такође Ко осим вас ће боље бранити права бебе? Не могу тражити да их поштују и схвате да не могу да бирају где и када да једу, па ви и родитељи морате дати глас и бранити своју децу.
