Без сумње је да је дојење најбоље за бебу, како са нутритивног тако и са емоционалног становишта, али видимо да што више истражујете мајчино млеко то ћете открити више користи. У овом случају, у вези са опстанком врсте, јер према студији коју је припремила Педијатријска одељење за заштиту животне средине Универзитетске клиничке болнице Вирген де ла Аррикаца, Мурциа, дојење погодује будућој плодности мушких беба.
Открили су да су бебе дојене виде повећану вирилност и плодност у одраслој доби, супротстављајући се штетном утицају мајчине изложености током трудноће токсичним једињењима која потичу од пластике која делују као хормонски разарачи или поремећаји.
Истраживачи су током две године проучавали више од 300 парова Мурциа и њихових беба и открили да мушке бебе са дојкама имају већа аногенитална удаљеност (ДАГ), то јест између ануса и гениталија, него оних које се хране флашама, што је повезано с већом вирилитетом у фази адолесценције и одрасле доби.
Очекује се да мушкарци са већом аногениталном дистанцом имају већи квалитет семенке, више сперме и самим тим већу репродуктивну способност.
Аногенитална удаљеност је антропометријска мера која се успоставља у интраутерином животу и током првих месеци живота под утицајем излагања андрогенима. Ако је мајка у трудноћи била изложена фталатима који потичу из козметике или пластике, који делују као хормонални поремећаји, хормонски модификовати бебу, значајно скраћујући ДАГ, посебно код мушкараца.
Првих месеци живота постоји могућност прилика која пресудно утиче на развој сексуалне и репродуктивне способности детета, критично време од три до шест месеци у коме дојење значајно доприноси сузбијању негативних ефеката токсичног излагања током пренаталне фазе.
Студије попут ове појачавају значај улоге дојења за друштво, јер поред многих добробити које познајемо, повећава и плодне капацитете садашњих генерација деце.
