Сада када је наша ћерка "старија" и ревизије нису тако честе, недостаје ми нашег педијатра. А та добра жена (и њена медицинска сестра) су, без да то знају, непресушан извор урнебесних анегдота које заједно творе забавни компендијум који прилично добро илуструје роллер цоастер то је прва година и по очинства што се тиче сна.
У Бебе и више, седам савета за прву годину очинства, од бившег првог оцаПрва посета
Прва посета педијатру је као први састанак. Желите да оставите добар утисак и пуни сте очекивања и страха од тога како ће особа бити у великој мери одговорна за здравље вашег потомства.
Ишли смо са готовим домаћим задацима: чиста девојка, ранац са свим додацима, наше сумње указале су у свеску ... И све је прошло врло добро док није дошло време за разговор о спавању.
-Како девојка спава?
- Прилично добро, срећом.
-А спавате ли у свом креветићу?
-Да, па, то је цолецхо.
-Па, зар не пушиш?
-Не, не.
-А спава на леђима, зар не?
-Да, положимо је на леђа. Оно што се догађа је да се окрене и окрене на своју страну.
-Али морате спавати да бисте смањили ризик од изненадне смрти.
-Да, знамо, али окреће се сам и мења положај током целе ноћи.
-Али мораш спавати на леђима.
-Да, али ...
- (Погледајте "то је твоја ћерка, ради шта хоћеш", и крај разговора)
У бебама и још35 ствари о којима нисте били обавештени пре него што сте постали отац¡Аи! Ови родитељи који желе да спавају
Врло брзо смо открили да ће оно што се окрене бити најмањи наш проблем, јер неколико дана касније наша ћерка је одлучила да само жели спавати поврх нас, да је колијевка имала набубре, па смо приликом следеће посете педијатру били искрени:
-Како спава девојчица?
- Истина је да врло добро понекад спава и више од 8 сати заредом.
- Па, да ли још увек спаваш у свом креветићу?
-Ееееех ... не, ако је оставимо у свом креветићу она се пробуди.
-А где спавате?
-С нама у кревету.
- (Плаши лице) Па, мораш бити веома опрезан да је не здробиш.
-Стееее ... То није проблем, спавај на врху једног од нас.
- Спавате ли на леђима, зар не?
-Мммм ... Не, загрљај спавања.
-…
Нити нам је одговорио, поново нас је погледао лицем "она је твоја ћерка, ето ти" и променио тему.
У бебама и више 13 ствари које сам рекао да нећу радити као отац, а сада ме погледајтеУвек каснимо
Непотребно је да нам је требало недеља зноја, суза и много сати сна да коначно успемо девојка би опет спавала у свом креветићу. Прво смо га наспавали у некаквом гнезду између нас у кревету - сместили смо се три чуда - затим премести гнездо између креветића и његове мајке, касније је спавао с гнездом у креветићу и, на крају, Пусти га да спава без срећног гнезда.
Дакле, следећа посета педијатру била је испуњена поносом због учињеног подвига.
Наивно од нас.
-Како девојка спава?
-Врло добро, успели смо да спавамо у његовом креветићу.
-Добро (без давања великог значаја) Али спавате ли у креветићу?
-Ја ... како? Не, спава у грудима или рукама.
- Па, морате је почети навикавати да спава директно у креветићу.
-…
Нисам рекао ништа, али изнутра сам гласно викао "госпођо, не дајте нам паузу!"
Прелазак у собу
Кад смо девојчицу коначно заспали у својој мини колијевки, неколико месеци након што је напунила пола године, остала је мала и дошло је време да је преселимо у креветац своје собе. Читава промена за њу (и за нас), па уместо да спавамо у креветићу, спавали смо с нама у свом кревету и однели је у своју собу. Лудо за нама!
- Девојка већ спава у својој соби?
-Да, да.
-И спавате сами без груди или руку.
-Да, да, само што је одложимо у кревет да спава и онда је одведемо.
-Не, не! Морате заспати директно у својој соби!
-Аинс ...
Сага се наставља
На крају га натерамо да спава у својој соби, са средњим кораком спавања у наручју у столици за љуљање поред њега - коју и даље користимо кад није добро или је моћна - али напокон већину ноћи спава "сам" у свом креветићу.
Али последњу посету, око годину и по дана ...
-Па шта, девојка већ спава сама у свом креветићу?
-Да, наравно, остављамо је будном и након неког времена она заспи.
-Али, остави је сама у соби да спава?
-Не, жено, нисмо огреси, остајемо уз њу док пева, прича или чита причу док не заспи.
-Требало би да заспим сама без тебе.
-Хахахахахахаха!
-Није била шала.
У беба и више Вечна усамљеност првог оцаА у онима који смо. Тренутно има 21 месец и нисмо почели да покушавамо. У ствари, с летом су променили навике спавања и више од једне ноћи спавају с нама или у наручју. И ништа се не догађа.
Јер на крају смо тако одлучили разговори са нашим педијатром неће нам одузети сан. Такође није ствар да требате трауматизовати девојчицу да спава сама, да је једно не спавати на рукама заувек, а друго је врло различито напустити собу да остави да плаче, чак и ако се сваки пут враћате да је утешите. И, наравно, наставићемо да је доводимо у кревет са нама ако се она пробуди усред ноћи и плаче.
А ви, како спавају ваши малишани? Спавају ли сами у креветићу или спавају с тобом? Да ли су вас педијатри много презирали? Зашто толико инсистирају на томе да сами спавају?
Фотографије | Унспласх
